* Organ neofašističkog NATO-a instaliran u strukturu Ujedinjnih nacija je Haški tribunal – najveća kriminalna zloupotreba pravosuđa i OUN u istoriji. Samo njegovo postojanje kompromituje međunarodno pravo
* Najveći deo Balkana je primenom načela divide et impera stavljen pod kontrolu ili okupaciju NATO. Dugotrajnost tako nastalih sukoba je izgovor za snažno prisustvo NATO u regionu. Zato i ne postoji mogućnost da se ti sukobi reše politički, ako se za tim rešenjem traga u okviru evroatlantskoh struktura
* Savez Srbije i Rusije kratkoročno otklanja neposredne ratne pretnje, a dugoročno vodi afirmisanju najstarijih evropskih naroda i njihovih civilizacijskih vrednosti
Izlaganje Vladimira Kršljanina, sekretara Međunarodnog komiteta „Slobodan Milošević“ na međunarodnoj konferenciji “Mir i napredak, umesto ratova i siromaštva”, Beograd
Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al zube polomi.
Njegoš
NATO je oligarhijsko-korporativna militaristička vojno-politička organizacija stvorena za delovanje protiv SSSR, odnosno Rusije, odnosno pravoslavnog sveta, i za držanje celog sveta u pokornosti.
Do 1999. on se prikrivao iza svoje Povelje koja ga je definisala kao defanzivnu, odbrambenu organizaciju. Od te godine međutim, on i zvanično postaje kriminalna organizacija, koja je počinila zločin protiv mira i mnoge druge zločine. Na svoju 50-godišnjicu, u tom zločinu, prikrivajući se konceptom „humanitarne intervencije“, NATO je tražio i još uvek traži, izgovor za svoje postojanje.
Prvo je to bio SSSR, pa Srbija, a sada opet Rusija.
SAD, Britanija, Nemačka i drugi zapadni faktori koristili su, i još uvek koriste za rat protiv Jugoslavije, odnosno Srbije, ostatke i sledbenike fašističkih organizacija i formacija iz Drugog svetskog rata – u Hrvatskoj, BiH i KiM.
Danas su njihovi predstavnici u vlasti u sve tri pomenute oblasti, odnosno države, u kojima se i gaji spomen na fašističke zločince iz Drugog svetskog rata, na šta zapadne demokratije reaguju neadekvatno ili nikako. Ovu dimenziju bi trebalo uvek naglasiti, kad se govori o NATO agresiji.
Po svom karakteru sa jedne, i po načinu delovanja na našem prostoru sa druge strane, NATO predstavlja glavnu (neo)fašističku opasnost našeg vremena.
Organ neofašističkog NATO-a instaliran u strukturu UN je Haški tribunal – najveća kriminalna zloupotreba pravosuđa i OUN u istoriji. Samo njegovo postojanje kompromituje međunarodno pravo.
Srbija nije poražena u oružanoj agresiji 1999, ali je poražena u hibridnom ratu, odnosno „obojenoj revoluciji“ sledeće godine. Od tog teškog poraza i okupacije koja je usledila, ona se danas sa mukom oporavlja, ali se već nalazi u procesu prirodne evolucije svojih državnih prioriteta.
Njen herojski otpor 1999. je ne samo inspirisao snaženje Rusije, nego je smrtno ranio NATO do te mere, da će u njegovoj istoriji verovatno ostati zapisano da je jedina zemlja sa kojom je ikad ratovao ceo NATO bila Jugoslavija, odnosno Srbija.
Uz mučenički heroizam Srbije u otporu NATO-u, stoji herojsko mučeništvo njenog prvog čoveka, Slobodana Miloševića. Niz istaknutih ličnosti iz mnogih zemalja je to odmah uočio, osnivajući Međunarodni komitet za odbranu Slobodana Miloševića.
Njegova odbrana pred NATO tribunalom u Hagu je istovremeno optužnica i presuda za NATO. Njen sadržaj treba da afirmišemo uvek kada govorimo o NATO agresiji. Upravo zbog toga, i zbog važnih pouka za čitav svet, Miloševićev komitet i dalje postoji i deluje.
I danas su ovde među nama dvojica od trojice sadašnjih kopredsednika – Sergej Baburin i Klaus Hartman, kao i više članova komiteta: Fulvio Grimaldi, Tifen Dikson, Katrin Šic, Džun Keli, Aleksandar Mezjajev, Peter Bečer, Andrea Martokija, Enriko Vinja, Zahari Zaharijev i moja malenkost.
Miloševićev komitet podržava održavanje i zaključke ove konferencije.
Međunarodno pravo, na kojem Rusija s pravom insistira, i nikad od njega neće odustati, kao ni najveći deo sveta, nastalo je pobedom Rusije nad Trećim Rajhom i silama osovine. Rat Rusije protiv Islamske države u Siriji pokazuje da ni prema današnjem fašizmu neće biti milosti, kao što nije bilo ni prema onom pre 80 godina. Zato Srbija nipošto ne sme odustati od svojih istorijskih argumenata zasnovanih na međunarodnom pravu.
Za to ima nepobedivog garanta – Rusiju.
Zahtevi za ukidanjem posledica agresije, ratnim reparacijama i krivičnom odgovornošću ne protivreče saradnji sa narodima Zapadne Evrope i Severne Amerike. Naprotiv, oni su i za njih lekoviti, a za dostizanje pravednog međunarodnog poretka – neophodni.
Najveći deo Balkana je primenom načela divide et impera stavljen pod kontrolu ili okupaciju NATO. Dugotrajnost tako nastalih sukoba je izgovor za snažno prisustvo NATO u regionu. Zato i ne postoji mogućnost da se ti sukobi reše politički, ako se za tim rešenjem traga u okviru evroatlantskoh struktura.
Dugogodišnje održavanje konflikta, pa makar i kao „zamrznutog“, nije stvar volje Srba i Albanaca, nego interes NATO.
Ne postoji „vekovni sukob“ Srba i Albanaca, već više gorkih istorijskih epizoda, iza kojih su uvek stajale zapadne sile. Rešenje problema KiM i Balkana ne može biti u promeni granica, nego u izgradnji zajednice suverenih naroda i ličnosti.
Neophodna pretpostavka za stabilizaciju Balkana na temeljima sopstvene istorijske tradicije jeste savez Srbije i Rusije. Kratkoročno, on otklanja neposredne ratne pretnje, a dugoročno vodi afirmisanju najstarijih evropskih naroda i njihovih civilizacijskih vrednosti.
pokretzasrbiju.org 
.jpg)
